Koliko pita vam se desilo da neko od ukućana, prijatelja, ili vi sami, u neznanju i iz dobre volje, nakon nekog dobrog ručka, date svom psu pileću kost, „da se malo počasti“? Da, to deluje normalno i prirodno, jer psi glođu kosti, zar ne? Ali to što je nešto prirodno, ne znači da je i bezbedno.
Zapravo, verovali ili ne, psi ne bi smeli da jednu kosti od piletine, posebno ne one koje su termički obrađene – kuvane, pečene, pržene.
One se lako lome, postaju oštre i mogu da izazovu niz problema: od gušenja, preko oštećenja jednjaka i creva, do infekcija.
Međutim, ukoliko je vaš ljubimac već pojeo pileću kost, to nije odmah razlog za strah.
Većina pasa ih pojede bez posledica, ali važno je biti svestan mogućih komplikacija i pratiti stanje životinje i biti spreman na pravu reakciju.
Zato smo mi ovde – da vam damo konkretne odgovore koji uklanjaju nepotrebnu paniku, ali i zablude.
U nastavku saznajete tačno zbog čega su pileće kosti opasne, kako da prepoznate problem na vreme, šta da uradite ako je pas već pojeo kost i koje su bezbedne zamene koje možete bez brige da ponudite svom ljubimcu.
Zašto su pileće kosti opasne za pse?
Kada se postavi pitanje da li pas sme da jede kost od piletine, najvažnije je da razumemo šta se zapravo dešava u organizmu psa kada takva kost dospe u njegov sistem za varenje. Pileće kosti mogu biti aktivni uzrok ozbiljnih zdravstvenih komplikacija kod pasa.
Rizici od lomljenja i oštrih ivica
Kuvane pileće kosti postaju krte i lako pucaju pod pritiskom zuba psa.
Prilikom tog pucanja, nastaju sitni fragmenti koji imaju oštre, nepravilne ivice. Ti fragmenti mogu da se zabodu u desni, zaglave u mekom nepcu, povrede jezik ili zadnju stranu grla.
Još jedna specifičnost ovih kostiju je što nemaju elastičnost – ne savijaju se, već se cepaju.
To znači da pas ne može lako da ih samelje, već ih guta cele ili u delovima, što dodatno povećava rizik od povreda duž jednjaka i želuca.
Potencijalne posledice
Najopasniji scenario je kada kost dovede do perforacije – to je medicinski termin za probijanje zida organa, najčešće creva.
Do toga dolazi kada oštar deo kosti probije crevni zid, što izaziva izlazak crevnog sadržaja u trbušnu duplju.
Rezultat je peritonitis – teška, potencijalno smrtonosna infekcija koja zahteva hitnu operaciju.
Simptomi koji ukazuju na takvo stanje su veoma izraženi: napet i bolan stomak, povraćanje, apatija, povišena temperatura, krv u stolici.
Čak i ako ne dođe do perforacije, pas se može ugušiti ako kost zaglavi u grlu.
Zato se pileće kosti ne preporučuju ni u kojoj formi. Rizik jednostavno nije vredan „poslastice“ koju pas može pojesti za nekoliko sekundi.
Šta raditi ako je pas pojeo kost?
Prva i najvažnija stvar – nemojte paničiti. Veliki broj pasa zaista proguta pileće kosti bez posledica. Ali ipak, posmatrajte psa u naredna 24 do 48 sati.
Obratite pažnju da li se ponaša uobičajeno, da li jede, da li ima normalnu stolicu i da li pokazuje znake nelagodnosti.
Nemojte pokušavati da izazovete povraćanje sami, osim ako vam to veterinar ne kaže. Kost može dodatno da ošteti jednjak pri vraćanju.
Simptomi koje treba pratiti
Ako pas pokazuje neki od sledećih simptoma, odmah se konsultujte sa veterinarom:
- povraćanje (posebno više puta zaredom)
- gubitak apetita
- bol i/ili napetost u stomaku, uz cviljenje kada ga dodirnete
- naprezanje prilikom vršenja velike nužde
- krv u stolici ili tamna, katranasta stolica
- letargija, slabost
To su signali da je kost možda izazvala fizičku prepreku ili oštećenje. Veterinar će u zavisnosti od simptoma odlučiti da li su potrebne dodatne analize kao što su rendgen, ultrazvuk ili laboratorijski testovi.
Ako je kost vidljiva na snimku i nalazi se u nepovoljnom položaju, može predložiti endoskopsku intervenciju ili operaciju.
U situacijama bez simptoma, veterinar može savetovati dijetu bogatu vlaknima kako bi se ubrzao prolazak kosti kroz creva, posebno kod osetljivih rasa poput Ši Cua.
Ponekad se koristi laksativ specifično formulisan za pse.
U svakom slučaju, pas naredna 2-3 dana treba da bude pod stručnim nadzorom.
Bezbedne alternative pilećim kostima
- Prirodne glodalice – Sirove goveđe kosti, posebno velike zglobne kosti bezbedne su za odrasle pse koji su navikli na njih, ali pod uslovom da se pažljivo nadgledaju tokom žvakanja. Bitno je da su sirove – jer termički obrađene goveđe kosti imaju iste rizike kao pileće.
- Proteinske zamene – Osušene ribice, suvo meso i dehidrirane poslastice takođe su dobre zamene, jer su nutritivno bogate i manje rizične.
- Industrijski proizvodi – Na tržištu postoji veliki izbor glodalica koje su posebno pravljene za pse. Dentalne poslastice ne samo da pomažu zdravlju zuba, već zadovoljavaju i potrebu psa da žvaće. Bitno je birati proizvode bez veštačkih boja, aroma i suvišnih aditiva. Izbegavajte „presovane“ kosti nepoznatog porekla koje se lako krune.
Na šta obratiti pažnju pri izboru glodalica?
Birajte proizvode prema veličini psa. Manjem psu ne treba davati preveliku ili previše tvrdu kost.
Gledajte da na pakovanju piše za koji uzrast i rasu je proizvod namenjen.
Nikada ne ostavljajte psa bez nadzora dok žvaće novu poslasticu.
Posmatrajte kako se ponaša i da li pokušava da je proguta celu.
Prevencija i korisni saveti
Jedan od najefikasnijih načina da sprečite opasne situacije jeste da ih uopšte ne dozvolite. Prevencija počinje kod kuće, kroz ponašanje koje postavljate kao standard i komunikaciju koju imate sa psom.
Ova tri koraka ne samo da štite psa, već i vas oslobađaju brige da će doći u kontakt sa nečim što mu može nauditi.
Obuka psa da ne jede sve što nađe
Psi istražuju svet njuškanjem i – vrlo često – gutanjem svega što im deluje zanimljivo.
Na ulici to može biti kost, komad hrane, čak i otpad.
Zato je obuka jedna od najboljih investicija u zdravlje psa. Komanda „ostavi“ mora da se nauči postepeno, kroz pozitivan pristup i svakodnevne vežbe.
Počnite u kontrolisanim uslovima: stavite poslasticu na pod i dajte komandu. Kada vas posluša, nagradite ga drugom poslasticom.
Ponavljajte ovo u sve zahtevnijim okruženjima – u dvorištu, u šetnji ili parku dok ne postane automatski refleks.
Ovo je stvar discipline, ali direktna zaštita od opasnosti i jedna od najkorisnijih stvari koje možete da savladate zajedno.
Kako bezbedno davati poslastice?
Prvo pravilo je nadzor. Nikada nemojte dati kost ili glodalicu psu i izaći iz sobe. Uvek budite prisutni prvih nekoliko minuta, naročito ako je proizvod nov za psa.
Drugo pravilo je veličina. Poslastica mora da odgovara veličini psa.
Premale kosti mogu da se progutaju cele, a prevelike mogu da oštete zube. Izbegavajte proizvode koji se lako lome ili stvaraju krupne, tvrde fragmente.
I na kraju: uspostavite rutinu. Neka poslastice ne budu nasumična nagrada, već deo planirane nege, recimo posle šetnje ili obroka.
Sada znate – pileća kost ne vredi rizika
Zanimljivo je da psi ne mogu da vare termički obrađene kosti jer njihov želudačni sistem nije evoluirao tako da može da savlada štetne ostatke sa ljudskog stola.
To je razlog zašto pileće kosti predstavljaju problem, iako pseći instinkt govori suprotno Ako vaš pas pojede pileću kost, to ne mora uvek da se pretvoti u opasnost, alii nije ni nešto što treba olako shvatiti.
Sad znate koje kosti su opasne, koje su bezbedne, kako da reagujete ako se desi incident i kako da predupredite problem sledeći put.
I ono najvažnije – svaki vlasnik pasa je kroz ovo prošao. U pitanju nije vaša greška, već samo nedostatak prave informacije, a ona je vaš najbolji štit. I sada je imate.
