Pas liže šape – najčešći uzroci i kako rešiti problem

Postoji trenutak kada primetite da pas stalno liže ili proverava svoje šape. U početku deluje kao sitnica. Par lizanja, pa prestane. Međutim, kada se to ponavlja iz dana u dan, teško je ignorisati.

Odgovor je prilično direktan: pas liže šape jer ga nešto muči. Najčešće su u pitanju svrab, bol, iritacija ili unutrašnji nemir. Nekada je razlog bezazlen, ali u određenim situacijama krije ozbiljniji problem koji ne treba odlagati.

Granica između navike i upozorenja vidi se kroz učestalost, trajanje i promene na koži. Upravo tu počinje prava procena uzroka.

Kada lizanje šapa postaje problem

Svaki pas povremeno liže šape. Kratko čišćenje posle šetnje ili odmora ne predstavlja problem. Takvo ponašanje je deo rutine i nema posledice po kožu.

Problem počinje onda kada lizanje postane uporno i ponavlja se bez jasnog razloga. Učestalost i intenzitet prave razliku između normalnog ponašanja i simptoma koji traži reakciju.

Postoji nekoliko znakova koji ukazuju da situacija više nije bezazlena:

• pas se fokusira na jednu šapu i ne prestaje sa lizanjem
• lizanje se ponavlja više puta tokom dana, bez veze sa šetnjom ili hranjenjem
• dlaka oko šape postaje tamna, slepljena ili stalno vlažna
• pojavljuje se crvenilo između prstiju ili na jastučićima
• oseća se neprijatan miris ili se javlja blagi otok
• pas prelazi sa lizanja na grickanje ili žvakanje

Takvi znaci ukazuju na iritaciju, svrab ili bol. Pas tada ne pokušava da očisti šapu, već da ublaži nelagodnost.

Još jedan jasan signal jeste trajanje. Ako lizanje traje danima bez prekida ili se pojačava, situacija više ne spada u prolaznu naviku. Tada već postoji problem koji se razvija i može dovesti do infekcije, jer stalna vlaga oštećuje kožu i olakšava razvoj bakterija i gljivica.

Alergije kao čest uzrok

Alergije vrlo često stoje iza upornog lizanja šapa. Koža između prstiju je osetljiva i brzo reaguje na promene u okruženju ili ishrani. Upravo zato se prvi znaci često vide baš na šapama.

U praksi se izdvajaju tri glavne vrste alergija koje dovode do ovakvog ponašanja.

Kontaktne alergije

Kontakt sa iritansima iz spoljašnje sredine može izazvati brzu reakciju. Dovoljna je jedna šetnja kroz travu ili po tretiranim površinama.

Najčešći uzroci:

• hemikalije za održavanje javnih površina
• so koja se koristi zimi
• deterdženti i sredstva za čišćenje
• određene biljke i polen

Pas obično počne da liže šape ubrzo nakon povratka kući. Koža može biti blago crvena, ali bez dubljih promena u početku.

Alergije na hranu

Reakcije na hranu ne moraju da se pojave odmah. Nekada se razvijaju postepeno, čak i kod pasa koji godinama jedu istu hranu.

Osim lizanja šapa, često se javljaju i drugi simptomi:

• svrab ušiju
• učestale upale uha
• mekša stolica ili gasovi
• opšti nemir

Kod sumnje na alergiju na hranu, najpouzdaniji pristup je eliminaciona dijeta u trajanju od nekoliko nedelja. Tek tada se vidi prava reakcija organizma.

Atopijski dermatitis

Atopija predstavlja hroničnu alergijsku reakciju na čestice iz vazduha, kao što su polen, grinje ili kućna prašina. Često ima genetsku osnovu i javlja se kod određenih rasa.

Simptomi se često pogoršavaju u određenim periodima godine, posebno u sezoni polena.

Za razliku od kontaktne reakcije, ovde lizanje ne prestaje samo od sebe. Potrebna je terapija koja se prilagođava konkretnom psu.

Infekcije šapa kod pasa

Topla i vlažna sredina između prstiju predstavlja idealno mesto za razvoj bakterija i gljivica. Kada pas počne da liže šape, vlaga se dodatno zadržava, koža omekšava i gubi zaštitnu barijeru. Tada mikroorganizmi lakše prodiru i problem se brzo pogoršava.

Ovakve infekcije retko nastaju same od sebe. Najčešće se nadovezuju na već postojeći problem, kao što su alergije ili sitna oštećenja kože.

Pas prvo oseća svrab, počinje da liže, a zatim se razvija infekcija koja dodatno pojačava nelagodnost. Tako nastaje zatvoren krug koji se bez terapije teško prekida i vremenom se pogoršava.

Tipični znaci koje vlasnici mogu primetiti:

• neprijatan, često jak miris koji podseća na kvasac
• koža koja deluje masno, lepljivo ili stalno vlažno
• promena boje dlake, najčešće u braon ili tamniju nijansu
• crvenilo između prstiju ili oko jastučića
• zadebljala, gruba koža na dodir

Kod gljivičnih infekcija, posebno onih koje izaziva kvasac (Malassezia), miris i promena boje dlake često su prvi znak. Bakterijske infekcije, sa druge strane, češće dovode do jačeg crvenila, otoka i ponekad pojave sitnih ranica ili gnoja.

Zbog toga se u terapiji ne ide samo na ublažavanje simptoma, već na uklanjanje uzroka. U zavisnosti od nalaza, veterinar može preporučiti:

• antiseptičke rastvore za ispiranje šapa
• medicinske šampone sa antifungalnim ili antibakterijskim dejstvom
• lokalne kreme ili sprejeve
• u težim slučajevima, terapiju tabletama

Redovno sušenje šapa posle šetnje i kontrola prostora između prstiju imaju veliku ulogu u prevenciji. Kada se reaguje na vreme, ovakve infekcije se uspešno rešavaju bez komplikacija.

Paraziti kao uzrok svraba i lizanja šapa

Buve i grinje često stoje iza upornog svraba, čak i kada ih ne vidite odmah. Dovoljan je i mali broj parazita da izazove jak svrab i reakciju na koži. Pas tada pokušava da ublaži nelagodnost lizanjem i grickanjem šapa, ali time samo pogoršava stanje.

Buve ne moraju stalno biti prisutne na psu. Često borave u okolini, a na životinju dolaze da se hrane. Kod pasa koji imaju alergiju na ujed buve, dovoljan je jedan ujed da izazove jak svrab koji traje danima. Šape, stomak i koren repa tada postaju najčešće zahvaćena mesta.

Grinje predstavljaju još ozbiljniji problem. Postoji više vrsta, ali dve se izdvajaju:

• šugarac (Sarcoptes) izaziva intenzivan svrab, crvenilo i brzo širenje promena
• demodeks (Demodex) dovodi do opadanja dlake i osetljive kože, posebno kod pasa sa slabijim imunitetom

Kod šuge, pas često ne može da se smiri od svraba. Koža postaje iritirana, pojavljuju se ranice, a lizanje šapa postaje svakodnevno. Važno je znati da je šuga zarazna i može se preneti na druge pse.

Jedan od problema kod parazita jeste to što simptomi mogu ličiti na alergiju ili infekciju. Bez pregleda teško je napraviti razliku.

Zato se u slučaju sumnje na parazite preporučuje jasan pristup:

• pregled kože i dlake kod veterinara
• uzimanje uzorka kože ako je potrebno
• primena odgovarajuće terapije protiv parazita

Savremeni preparati deluju brzo i efikasno, ali je važno koristiti tačno ono što je preporučeno. Nasumičan izbor proizvoda često produži problem.

Redovna zaštita protiv buva i krpelja ostaje najbolja prevencija. Kada se održava kontinuitet u zaštiti, rizik od ovakvih problema značajno se smanjuje.

Povrede i strana tela

Sitna povreda ili strano telo između prstiju mogu izazvati jak bol ili nelagodnost. Pas tada gotovo uvek liže jednu šapu i ne prestaje dok uzrok ne bude uklonjen.

Takve povrede lako prođu neprimećeno tokom šetnje, posebno na terenima sa travom, šljunkom ili lomljenim staklom. Problem postaje očigledan tek kada pas počne uporno da liže isto mesto.

Pregled šape često otkrije uzrok. Obratite pažnju na:

• blago ili jače crvenilo između prstiju
• otok na jednom mestu
• vidljiv strani predmet
• reakciju psa na dodir, povlačenje šape ili cviljenje

Važno je reagovati odmah. Strano telo koje ostane u koži može izazvati infekciju u roku od jednog do dva dana. Kod uboda insekta može se pojaviti nagli otok koji dodatno iritira psa.

Ako je predmet vidljiv i lako dostupan, može se pažljivo ukloniti pincetom, uz prethodno čišćenje ruku i dezinfekciju. Nakon toga, mesto treba isprati blagim antiseptikom i držati suvim.

Međutim, ako je predmet duboko ušao, ako postoji krvarenje ili pas ne dozvoljava pregled, bolje je prepustiti intervenciju veterinaru. Nepravilno vađenje može napraviti veću štetu.

Brza reakcija u ovakvim situacijama obično znači i brzo rešenje. Kada se uzrok ukloni, pas prestaje sa lizanjem gotovo odmah ili u roku od nekoliko sati.

Problemi sa zglobovima

Bol u zglobovima često ostane neprimećen na početku. Pas retko pokazuje bol direktno. Umesto toga, pokušava da ublaži nelagodnost lizanjem, najčešće u predelu šape ili zgloba koji ga muči.

Takvo ponašanje se češće javlja kod starijih pasa, ali nije isključeno ni kod mlađih, posebno nakon povrede ili većeg napora.

Pas tada ne liže šapu zato što ga svrbi, već zato što pokušava da umanji bol. Lizanje ima umirujući efekat, ali ne rešava problem.

Postoji nekoliko znakova koji pomažu da se prepozna da je u pitanju zglob, a ne koža:

• šepanje koje se javlja povremeno ili nakon odmora
• sporije ustajanje, posebno ujutru
• izbegavanje skakanja ili penjanja uz stepenice
• smanjena želja za kretanjem ili igrom
• lizanje iste šape ili zgloba bez vidljivih promena na koži

Kod ovakvih simptoma važno je reagovati na vreme. Problemi sa zglobovima se vremenom pogoršavaju ako se ne tretiraju.

Veterinar će obično preporučiti pregled pokretljivosti, a po potrebi i snimanje zglobova. Na osnovu nalaza određuje se terapija koja može uključivati lekove protiv bola, suplemente za zglobove i prilagođavanje aktivnosti.

Dobra kontrola telesne težine ima veliku ulogu. Svaki višak kilograma dodatno opterećuje zglobove i ubrzava pogoršanje stanja.

Stres i dosada

Psihološki faktor često stoji iza upornog lizanja šapa. Pas koji nema dovoljno aktivnosti ili stimulacije traži način da se smiri, pa lizanje postaje navika.

Najčešće se javlja kod pasa koji:

• provode mnogo vremena sami
• imaju malo kretanja
• nemaju mentalnu stimulaciju

Koža u početku izgleda normalno, bez crvenila ili rana, što često zavara.

Ako se ne reaguje na vreme, ponašanje može preći u kompulsivnu naviku koju je teže prekinuti.

Kada pas dobije dovoljno aktivnosti i pažnje, potreba za lizanjem se u većini slučajeva smanjuje ili potpuno nestaje.

Kada je vreme za veterinara

Ne zahteva svaki slučaj hitnu reakciju, ali postoje situacije kada čekanje nema smisla. Ako lizanje ne prolazi ili se pogoršava, pregled kod veterinara je sledeći logičan korak.

Obratite se veterinaru kada primetite:

• lizanje koje traje nekoliko dana bez poboljšanja
• rane, krvarenje ili otvorene promene na koži
• šepanje ili izbegavanje oslonca na šapu
• jak, neprijatan miris iz prostora između prstiju
• promenu boje kože ili zadebljanje

Takvi znaci ukazuju na problem koji se neće rešiti sam. Rana reakcija često znači kraći i jednostavniji oporavak.

Opcije lečenja

Lečenje zavisi od uzroka. Jedno rešenje ne postoji.

Najčešći pristupi:

• Alergije – promena ishrane ili terapija koja smanjuje reakciju
• Infekcije – lokalni preparati, a po potrebi i terapija tabletama
• Paraziti – preparati protiv buva i grinja uz redovnu zaštitu
• Zglobovi i bol – lekovi protiv bola i prilagođena aktivnost
• Stres – više kretanja, trening i svakodnevna interakcija

Cilj lečenja je uklanjanje uzroka. Kada se pogodi pravi razlog, lizanje prestaje.

Prevencija ima veliku ulogu

Problemi sa šapama često mogu da se izbegnu uz jednostavnu rutinu. Redovna kontrola i osnovna nega prave veliku razliku, posebno kod pasa koji su često napolju.

Najvažnije navike koje se pokazuju kao efikasne:

• Higijena šapa – ispiranje mlakom vodom posle šetnje uklanja so, hemikalije i prljavštinu. Sušenje između prstiju sprečava razvoj bakterija i gljivica
• Kvalitet ishrane – uravnotežena hrana podržava zdravlje kože i smanjuje rizik od alergijskih reakcija
• Zaštita od parazita – redovna primena preparata protiv buva i grinja smanjuje šansu za svrab i iritacije
• Dovoljno kretanja – fizička aktivnost i mentalna stimulacija sprečavaju razvoj navika poput kompulsivnog lizanja
• Redovna kontrola kože i dlake – brz pregled šapa nakon šetnje pomaže da se na vreme primete sitne povrede ili promene

U praksi, najviše pomaže doslednost. Kada ovakva rutina postane svakodnevna, rizik od problema sa šapama značajno opada.

Česta pitanja

Reagujte na vreme i rešite problem

Pas retko radi nešto bez razloga. Kada stalno liže šape, pokušava da ublaži nelagodnost koju ne može drugačije da pokaže. Takav signal treba shvatiti ozbiljno, jer često ukazuje na početak problema.

Nekada je uzrok sitnica koja se brzo rešava. Nekada stoji nešto što traži više pažnje i pravi pristup. Razlika se vidi u detaljima koje ne treba preskočiti.

Pravovremena reakcija, malo posmatranja i po potrebi pregled kod veterinara najčešće vode do brzog rešenja. Kada se ukloni uzrok, pas se vraća u svoje normalno stanje bez stalnog lizanja i nelagodnosti.